Bravo Mladene,
Bolje nije moglo da se napiše, tj. opiše.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 08 april 2010 12:14
hazar
Sve će to Rotšild pozlatiti
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 08 april 2010 14:25
zvezdarac
Da, sve je to istina, svaka čast autoru. I tako je to u desetinama zemalja. I šta sad?
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 08 april 2010 14:39
IV
Odličan tekst u edukativnom i informativnom smislu ! Hvala NSPM-u još jednom!
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 08 april 2010 15:22
@@
Napred u jezivu i bezalternativnu budućnost .
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 08 april 2010 16:44
Marinko Ivković
Pre svega hvala autoru na ovako dobrim i detaljnim objašnjenjima. Da bismo ostvarili toliko potreban monetarni suverenitet nameće se zaključak da treba odmah odstraniti sve one koji su odgovorni za ovako loše postojeće stanje. Zatim da se smeni nekompetentna i korumpirana vlada, a da Tadić koji sve to nadzire i doѕvoljava podnese ostavku, te da se raspišu novi iѕbori na svim nivoima vlasti. Tek posle toga (kada na vlast doću pošteni ljudi) zakonski sprečiti banke da rade sve ovo što nije dozvoljeno. I na kraju da savet guvernera NBS pristupi izdavanju i štampanju novog konvertibilnog dinara (u odnosu 1 dinar = 1 evro) koji nikako neće smeti da bude beѕ pokrića. I još nešto, nikakva nova ѕaduživanja kod MMF ili bilo koga drugog. Mislim da je to jedini put oѕdravljenja.
Preporuke:
0
0
7
četvrtak, 08 april 2010 17:25
remmiz
Auu...svaka cast
Treba uloziti mnogo napora pa da covjek ne postane ravnodusan prema radikalnim mjerama kad se ovako ogole podmukli i prevaranti.
Preporuke:
0
0
8
četvrtak, 08 april 2010 20:53
Petrushin
Progledali Srbi!
Pitanje je samo, sta cete sada sa tim vidikovcem - do koga se dolazi, preko tudjih stepenica i mnogobrojnih strazara i opasnih prepreka!
Situacija na terenu je sledeca:
Strane banke imaju potrazivanja u iznosu od
$24 milijarde dolara.
Od ove sume, dugovanja po sektorima su
(u milijardama):
Da li ce se kreditori sloziti da Srbija stampa novac bez pokrica, da bi razvijala svoju privredu na njihovu stetu, uz vrlo moguci skoriji bankrot, jer Srbija ni ovako ne moze da placa kamate na uzete kredite, ukoliko ne podigne BDP za 10% iz godine u godinu...?
Srbija je dovedena do toga da sada mora da moli, jer je neko pametan mislio da ce im uvozni lobi da rijesi strukturne privredne i drzavne probleme.
Cim prodate svoje banke, prodali ste i nezavisnost. banka je svuda dodatni porez na stanovnistvo i privredu. samo u srbiji to ZVANICNO jos nije!
ps. Ko ce to Srbiji da da kredit, ukoliko jednostrano odluce da stampaju novac? Mozda rusija i Kina? Zapadna trzista ce joj biti dugorocno zatvorena!!!
-------------
Detailed tables on provisional locational and consolidated banking statistics at end-September 2009 - BIS Report
http://www.bis.org/statistics/provbstats.pdf
Preporuke:
0
0
9
četvrtak, 08 april 2010 21:01
zivko.curcic
dovoljno bi bilo da samo drzava prestane da garantuje stednju u stranim bankama i danas ostave na miru. drzavne banke pretvoriti u razvojne i napred. samo neko treba da ima muda da bi to uradio.
Preporuke:
0
0
10
petak, 09 april 2010 00:12
Vladimir Dželetović
Mladene odličan tekst. Tvoj prijatelj ti šalje nove citate koje nisam objavljivao do sada kao istorijsku potporu tvom tekstu. Sledi hronologija.
Prilikom posete Benjamina Franklina Engleskoj, zvanićnici Engleske Banke su upitali Franklina kako bi on objasnio novonastali procvat kolonija. On je odgovorio:
To je jednostavno. U kolonijama mi izdajemo naš novac. Zovemo ga Kolonijalni Listić. Izdajemo ga u odgovarajućoj proporciji na osnovu potražnje u trgovini i industriji tako da se proizvodi lako kreću od proizvođača do potrošaca. Na osnovu ovoga, izradom sopstvenog novca mi kontrolišemo kupovnu moć i nikome ne plaćamo kamate.
Zakon iz 1764. je zabranio kolonijama da izdaju svoj novac i naredio im da sve buduće poreze plaćaju u zlatnom ili srebrnom novcu. U svojoj autobiografiji Franklin je napisao:
Za godinu dana, stanje se toliko obrnulo tako da je era prosperiteta zaustavljena, došla je depresija do te mere da su ulice bile preplavljene nezaposlenima. Kolonije bi drage volje prihvatile male poreze na čaj i druge proizvode, da Engleska nije oduzela kolonijama njihov novac, što je dovelo do nezaposlenosti i nezadovoljstva. Nemogućnost da kolonisti dobiju moć da izdaju sopstveni novac izvan ruku Georgea III i međunarodnih bankara je bio glavni razlog za revoluciju.
Iako su dobili su svoju slobodu, predstoji duga borba da se ona sačuva od međunarodnih bankara koji uporno pokušavaju da proture ideju o Centralnoj Banci koju će oni da kontrolišu. Gouverneur Morris je vodio komitet koji je napisao završni nacrt Ustava. Morris je potpuno razumeo motive bankara i jedan je od autora statuta Banke Severne Amerike tokom revolucije. U pismu koje je napisao James Madisonu, 1787, on otkriva šta se zaista dešava:
Bogati će se boriti da uspostave svoju vlast i da porobe ostale. To su uvek radili i uvek će to raditi. Oni će imati isti uticaj ovde kao i svuda ako ih mi kao Vlada ne zadržimo u svojim odgovarajućim okvirima.
Preporuke:
0
0
11
petak, 09 april 2010 00:15
Vladimir Dž
II Deo
1790 godine, za manje od 3 godine otkako je Ustav potpisan, lihvari su opet napali. Novoimenovani ministar finansija i prikriveni instrument bankara, Alexander Hamilton, je predložio zakon Kongresu pozivajući novu privatnu centralnu banku. Lobiranjem i uterivanjem straha, Kongres je 1791 godine usvojio zakon kojom se osnovala Prva Banka Sjedinjenih Država i dato joj pravo na 20 godina. Banka je prodata Kongresu kao način da se uspostavi stabilnost bankarskog sistema i da se eliminiše inflacija koje je bilo tokom revolucije. I šta se desilo? U toku prvih pet godina, Američka Vlada je pozajmila 8.2 miliona dolara od banke. U toku ovog perioda cene su skočile 72%. Jefferson koji je tada bio ministar spoljnih poslova, tužno i razočarano je posmatrao pozajmljivanje, nemoćan da to spreči:
Voleo bi da postoji mogućnost da se usvoji jedan amandman na naš Ustav - da se Vladi oduzme mogućnost da od nekog pozajmljuje pare.
1811 je stavljen zakon pred Kongres da bi se obnovio Zakon Američke Banke. Rasprava se zaoštravala i predstavnici iz Penslvanije i Virdžinije su predložili rezoluciju Kongresu da se banka ukine. Tadašnji novinarski kor je otvoreno napao banku nazivajući ih: velika prevara, lešinari, zmije. Kongresmen po imenu P.B. Porter je napao banku, rekao je ako se obnovi Povelja Banke onda će Kongres:
ugnezditi u prsa Ustava zmiju koja će jednog dana ugristi slobode ove nacije za srce.
Perspektiva banke nije bila dobra. Neki autori čak trvde da je Nathan Rothschild upozorio Ameriku da će se naći upletena u "najrazornijem ratu" ako se ne obnovi Zakon. Kad se slegla prašina, zakon je bio odbijen jednim glasom više. Tada je u Beloj Kući već bio četvrti predsednik James Madison koji je bio čvrst protivnik Banke.
1816 godine je američki Kongres usvojio zakon koji je opet dozvolio drugu privatnu centralnu banku - Druga Banka SAD-a. Naravno vladin udeo ministarstvo finansija je platilo unapred.
Preporuke:
0
0
12
petak, 09 april 2010 00:18
Vladimir Dž
III Deo
Onda je preko "magije" delimičnih rezervi ovo pretvoreno u pozajmice date privatnim investitorima koji su otkupili ostalih 80% akcija. Kao i pre, glavni akcionari su ostali tajanstveni.
Posle 12 godina manipulacije ekonomijom SAD-a koju je sprovodila Druga Banka SAD-a, Američkom narodu je bilo dosta. Protivnici banke su kandidovali gordog Senatora iz Tenesija, Andrewa Jacksona, heroja bitke kod New Orleansa, u trci za predsednika. Lihvari su bili iznenađeni i užasnuti kad je Jackson utrčao u Kancelariju 1828. Jackson je bio odlučan da ubije banku prvom prilikom i nije gubio vreme u tom cilju. Jula 1832 Kongres nije mogao da poništi Jacksonov veto na obnavljanje licence.
Više od 8 miliona deonica banke drže stranci. Da li su naše slobode i nezavisnost u opasnosti od strane banke koja u suštini ima tako malo zajedničkog sa našom zemljom? Kontrolišući našu valutu, hiljade naših gradjana se drži u zavisnost, to je mnogo strašnije i opasnije nego neprijateljska vojska.
Njegov slogan u kampanji za drugi mandate je bio "Sa Jacksonom i bez Banke!" Jackson je ubedljivo pobedio Novembra 1832. Bez obzira što je pobedio, Jackson je znao da je ova bitka tek početak. Govorio je:
Hidra korupcije je samo ranjena ne i ubijena! Imam je u lancima. Spreman sam kleštima da joj povadim svaki zub i onda svaku nogu.
Njena glava, Nicholas Biddle je u arogantno zapretio depresijom, povlačenjem novca iz opticaja, ako se ne obnovi licenca banke:
Ovaj cenjeni Predsednik misli da to što je skalpirao Indijance i hapsio sudije da sada može na svoj način da postupa sa bankom? On greši. Ništa sem raširene patnje će uticati na Kongres. Naša jedina sigurnost je u održavanju čvrstih restrikcija i ja ne sumnjam da će takav kurs dovesti do restauracije monete i obnove banke.
Delove ove jako sažete monetarne istorije imate na: Komentar dana\ Španija ne može da se plati, Ekonomska politika\Neoliberalni koreni svetske ekonomske...
Preporuke:
0
0
13
petak, 09 april 2010 00:37
Aleksandar
Resenje je naravno odustajanje od prevarantskog frakcionarskog bankarstva i proglasenje bankrota. Ali prvo se potruditi da se od zapadnih banaka dobije maksimum novih kredita. Tek onda da im se kaze da se sa tim zamisljenim parama koje im nikad nece biti vracene slikaju u trikoloru. Naravno da te predatorske banke to sasvim zasluzuju. Pri tom, da odmah odgovorim onima koji su skloni paranoji da bi to Srbiju ucinilo dugorocno nepodobnom za nove kredite. Nista nije dalje od istine, upravo onaj koji nema dugove (jer ih je u ovom slucaju jednostrano otpisao) je najprivlacniji za nove kredite. Ali ne treba Srbiji da bude cilj novi dugovi, vec ekonomija i bankarstvo na principima potpune suprotnosti ludackim principima neoliberalne ideologije, tj. planska, drzavna ekonomija koja stiti domacu proizvodnju i onemogucavanje tajkunizam.
Preporuke:
0
0
14
petak, 09 april 2010 10:55
Lajavi
@Vladimir svaka cast na ovim komentarima.
Preporuke:
0
0
15
petak, 09 april 2010 12:08
BB jedan
Hvala autoru na tekstu, hvala Vladimiru na komentaru.
Preporuke:
0
0
16
petak, 09 april 2010 17:27
Petrushin
Dear Serbian Armchair Revolutionaries,
Srbija treba ove godine da vrati ili reprogramira $5,776 milijardi, a iduce godine pristize jos $1,368 milijardi. U trecoj treba pronaci jos $6,986 milijardi.
Zasto onda odmah ne podici revoluciju, umjesto sto gubite vrijeme i majcicu Srbiju prinudjavate da vrati ovoliki novac da bi vi tek poslije dizali BUNU?
Ajde pozurite malo, da svi imamo od te vase bune neke koristi!
Strasno!
Preporuke:
0
0
17
petak, 09 april 2010 18:02
Petrushin
"Poreska politika oslobodila je poreza tajkune, tako što im je priznala status stranih investitora, a ti ljudi su u Moskvi, Luksemburgu, Londonu, Americi ili na nekim ostrvima otvorili kancelarije sa stolom, telefaksom i dvema stolicama, i to proglasili za stranu kompaniju, a svoje imperije koje su sticali u Srbiji za filijale tih firmi, da bi izbegli plaćanje poreza državi Srbiji. Danas slušamo, kako je, recimo, neki investicioni luksemburški fond, kao strani investitor, kao firma Evropske unije, kako se govori, kupila „Luku Beograd“. A taj luksemburški fond, firma EU, zapravo su Mišković i Beko, koji su ovde u zemlji vlasnici „Luke Beograd“. Ovo pominjem samo uzgred, da pokažem apsurdnost situacije u kojoj smo se našli."
Vuk Draskovic
Kako monetarna politika moze da rijesi ovakve probleme? Zasto je Srbima uvijek neko sa strane kriv, a nikad nas PETOKOLONAS, koji je napravio ovaj haos da mogu on i njegovi direktni poslodavci lakse da kradu narod i drzavu - i sve to sa prefiksom i pridjevom SRPSKI?
Ne, ne, molim vas! Za sve je kriv "guverner"!
Iako je GRESKA SISTEMSKA, bilo da se radi o srpskim politicarima, privrednicima ili finansijerima?!
"Garbage In, Garbage Out!"
Sukob naroda protiv elite u postmodernom drustvu prerasta u konflikt potrosaca/kupca i vlasnika/akcionara.
Ali, bolje je i zahvalnije vrishtati na guvernera CB-a, nego na one koji su ga tamo postavili, zadrzali i odrzali sve ove godine, i koji ce i ubuduce da ga biraju - srpski tajkuni: Miskovic, Drakulic, Kostic, Beko...
Zasto?
Preporuke:
0
0
18
petak, 09 april 2010 18:24
Petrushin
6 External positions of reporting banks vis-à-vis individual countries
A Vis-à-vis all sectors
B Vis-à-vis the non-bank sector
Iz podataka se jasno vidi da kapital bjezi iz Srbije, da je zaduzenost stanovnistva i privrede sve veca a stednja sve manja.
Preporuke:
0
0
19
petak, 09 april 2010 21:07
Mladen Banjac
@zvezdarac,
Sad treba ove informacije učiniti dostupnim što širem krugu ljudi dok se ne stvori kritična masa, a to je nekih 3-5% osvešćene populacije. Niko posle taj proces ne može zaustaviti. Internet je ubedljivo najbrži način i prednost koju su prethodne generacije mogle samo da sanjaju, a tu su naravno i živa reč, štampani materijali i sl. Treba biti uporan i odlučan, a onda ni rezultati neće izostati.
@Marinko Ivković,
Slažem se oko promene vlasti i da se ne smemo više zaduživati, ali nije potrebno uvođenje novog dinara i promena pariteta. Ništa time ne biste postigli, jer to su samo kozmetičke, administrativne mere. Potrebno je očuvati (stabilizovati) kupovnu moć sadašnjeg dinara, a povećati realne plate i primanja. To se postiže uporednim povećanjem domaće proizvodnje i dinarske mase. Uslov za to je monetarna reforma i emitovanje svežeg novca i kredita od strane države u produktivne svrhe. Drugim rečima, pokriće za dinar su roba i usluge koje proizvodimo u Srbiji, a ne zlato ili devizne rezerve kako se često pogrešno veruje.
Preporuke:
0
0
20
petak, 09 april 2010 21:09
Mladen Banjac
@Petrushin,
Problem otplate postojećih dugova se rešava uvođenjem moratorijuma najmanje u trajanju globalne ekonomske krize za koju Srbija svakako nije odgovorna. To isto je nedavno uradio Island nakon održanog referenduma.
Ne znam samo o kojoj "šteti" govoriš, kada su i devizni krediti takođe kreirani iz ničega uz nulte troškove. Niko se na zapadu nije odrekao svoje štednje, pa je dao Srbima ili Grcima da se malo luksuziraju. Istina je da smo mi za te pare kupovali inostranu robu i usluge i da bi po tom osnovu trebali vratiti makar glavnicu, ali pošto su Vlade tih zemalja učestvovale u bombardovanju Srbije, te dugove bi realno trebalo prebiti sa našim potraživanjima prema tim razbojnicima. Koliko je to izvodljivo je drugo pitanje, ali me iritira ta priča o nekakvoj šteti koju bankari navodno trpe.
Srbija ne bi emitovala novac bez pokrića, naprotiv, jer kada se svež novac usmeri u pokretanje nove ili proširenje postojeće proizvodnje, on ima pokriće u robi i uslugama. Danas to nije slučaj, jer privatne banke krivotvore kredite iz ničega i upumpavaju ih velikim delom kroz krajnju potrošnju (dakle na pogrešnoj strani reprodukcionog ciklusa), a posle još ubiraju i kamatu i stvaraju veštačku nelikvidnost u sistemu.
Preporuke:
0
0
21
subota, 10 april 2010 01:23
Vladimir Dž
Mladene vidim na internetu boriš se kao lav na više frontova. To me stimuliše da još dublje kopam po mojoj arhivi i da ti dajem artiljerijsku podršku iz istorije. Još neki citati iz vremena kad se Amerika stvarala.
“Postoji samo dva načina da se porobi neka nacija, jedno je uz pomoć mača a drugo uz pomoć duga.” – John Adams, drugi Predsednik SAD, jedan od autora Ustava.
“Ja iskreno verujem da su bankarske institucije opasnije po našu slobodu nego stajaće vojske. Moć izdavanja novca bi trebalo oduzeti bankama i vratiti narodu kome prirodno i pripada.” - Thomas Jefferson, jedan od autora američkog Ustava.
“Istorija beleži da su lihvari koristili svaku formu zloupotrebe, spletke, prevare i nasilja kako bi održavali kontrolu Vlade preko kontrole izdavanja novca.” - James Madison, jedan od autora američkog Ustava.
Napoleon je isto tako žestoko proganjao "finansijere“. Nije verovao tek otvorenoj Banci Francuske. Otplatio je sve dugove koje je predhodna Vlada imala. Njegov gnev je uzrokovan saznanjem da su bankari finansirali njegove pohode ali i ratne napore njegovih neprijatelja. Rat je za njih najbolji generator duga.
“Ruka koja daje je iznad ruke koja uzima. Novac nema otadžbinu, finansijeri nemaju osećaj patriotizma i osećaj pristojnosti, njihov jedini smisao je samo rast.” - Napoleon.
U Americi od 1764 do 1913 godine (kada su formirane Federalne Rezerve), 8 puta je dolazilo do promene moći oko štampanja novca. Bio je to žestok i prikriveni sukob oko čega se poveo i građanski rat. Opisao sam ovo u: Komentar dana\ Španija ne može da se plati.
Početkom 20 veka, ljudi kao što su J.P. Morgan, poveli su do tada najveći napad. Još jedna finalna panika je bila neophodna da bi se privukla pažnja nacije o navodnoj potrebi za Centralnom bankom. Obrazloženje je trebalo biti "Da se samo sa centralnom bankom mogu izbeći slomovi banaka."
Preporuke:
0
0
22
subota, 10 april 2010 01:26
Vladimir Dž
1907 godine, godinu dana posle Ruzveltovog reizbora, koristeći svoju udruženu finansijsku moć, Morgan i njegovi prijatelji su skriveno srušili berzu. Hiljade malih banaka je bilo nelikvidno. Mnoge se imale rezerve manje od 1% zahvaljujući bankarskoj tehnici sa delimičnom rezervom. Za samo nekoliko dana, "navala na banke" je bila uobičajna slika širom zemlje. Tada je Morgan istupio na javnu scenu ponudivši da podupre spotaknutu Američku ekonomiju tako što će podržati propale banke novcem koji će štampati bez pokrića.
To je bio nečuven predlog, mnogo gori nego bankarstvo sa delimičnom rezervom. Kongres je odobrio predlog. Morgan je odštampao $200 miliona dolara bez pokrića. To je bio privatan novac kojim je kupovao stvari i plaćao usluge, jedan deo je poslao svojim filijalama da ga pozajmljuju sa kamatom. Njegov plan je uspeo. Uskoro je narod povratio poverenje u novac i prestao da zaobilazi svoju valutu. Ali kao rezultat, bankarska moć se samo jače utvrdila u samo par velikih banaka. Tokom 1908 godine panika se završila i Morgan je pozdravljen kao heroj od čoveka po imenu Woodrow Wilson. Kongresmen Charles Lindbergh je kasnije objasnio da je panika iz 1907 godine bila samo obična prevara:
“Oni koji nisu bili naklonjeni "Trustu $" su bili istisnuti iz posla, ljudi su bili preplašeni da traže promene monetarnih zakona koje bi Trust postavio”
Od kako je donesen Zakon o Bankarstvu iz 1863, lihvari su uspeli da naprave seriju uspona i padova. Svrha ovog nije bilo samo da se "ošiša" Američki narod, već da kasnije tvrde da je bankarski sistem vrlo nestabilan ako se ne utvrdi Centralnom Bankom. Tokom prvih 10 godina novog veka, 70% ulaganja u korporacije je dolazilo od profita. Drugim rečima američka industrija je postajala nezavisna u odnosu na lihvare - taj trend se morao zaustaviti. Finansijski tajkuni su se tajno sastali na ostrvu Jekyll i skrojili plan centralizacije sistema. Knjiga: Stvor sa Ostrva Džekil – govori o tome. Kongresmen Ron Paul je pozdravlja.
Preporuke:
0
0
23
subota, 10 april 2010 01:28
Vladimir Dž
1913 god, finansijeri su izneli zakon pred Kongres. Louis McFadden, Predsedavajući Komiteta za Bankarstvo je prozreo zakon.
"Ljudi koji su vladali Demokratskom Strankom su obećali ljudima da ako dođu na vlast, neće biti Centralne Banke dok oni budu na vlasti. 13 meseci kasnije obećanje je prekršeno. Wilsonova administracija koja je bila pod upravom Pukovnika House-a i njegovih kobnih ljudi sa Wall Streeta osnovala je u ovoj slobodnoj zemlji jednu trulu monarhističku instituciju - "Kraljevsku Banku", koja će nas kontrolisati od vrha do dna, koja će nas porobiti od kolevke do groba"
Uprkos optužbama za obmanu i korupciju, zakon je napokon proguran u Senatu 22 Dec. 1913 i to kad je većina Senatora napustilo grad za praznike. Bili su uveravani od strane njihovog rukovodstva da se ništa neće usvajati do posle Božića 25 Decembra. Na dan kad je zakon usvojen Kongresmen Lindbergh je proročki upozorio:
"Ovaj zakon uspostavlja najveći trust na svetu. Kad Predsednik potpiše ovaj zakon, nevidljiva Vlada monetarne moći će biti legalizovana. Narod to možda neće odmah znati, ali dan ponora je samo pomeren za koju godinu. Najgori kriminalni zakon u istoriji je donesen ovim bankarskim zakonom"
Tokom 20-ih Centralna Banka je kreirala balon koji će da posluži za najveću pljačku veka – Velika Depresija. Goldman Sacks i J.P. Morgan su dva insajdera koji su igrali ključnu ulogu u opozivu Margin Loans pozajmica tokom kraha berze 1929. Godinama su puštali halapljivi narod da što više “proguta” njihovih toksičnih pozajmica, vrebajući dobar momenat da što veći ulov izvuku.
"Ovo nije bio slučajan dogadjaj. Medjunarodni bankari su tražili način da nas dovedu u poziciju očajanja kako bi se onda oni pojavili kao gospodari svih nas". – Kongresmen Louis McFadden.
Naravno, ali ne samo vas nego i celog sveta.
„Imaćemo svetsku Vladu, svidelo nam se ili ne. Jedino pitanje je da li će biti uspostavljena osvajanjem ili pristankom.“ - Paul Warburg, arhitekta Federalnih Rezervi.
Preporuke:
0
0
24
nedelja, 18 april 2010 12:21
A.P.
Odlican tekst.
Isto tako, lepo napisano Vladimire. Ima tu jos puno ali za pocetak je dosta.
Pravo stvaranja/kreiranja novca je pravo drzave i njenih gradjana i nikada nebih trebalo da bude u privatnim rukama. To je najveci problem drustva ne samo u Srbiji nego i u celom svetu. Bez tog prava internacionalna bankarska mafija bi bila znatno oslabljena. Svi ostali problemi su sekundarni - SVI!!!
Postoji znacajan broj ljudi koji se bori za to pravo. Nije lako.
Ron Paul - Trenutno preti US centralnoj (privatnoj) banci sa prvim otvaranjem racuna na uvid od 1913e. Uuuu :)
http://www.ronpaul.com/
AMI - Odlicna knjiga i odlican plan.
http://www.monetary.org/
Razlika izmedju ova dva je ta sto Ron se zalaze za vracanje na zlatni standard a AMI za razvojne drzavne banke koje stvaraju novac tako sto ga trose u opticaj a ne kao sada, pozajmljuju od privatnih banaka i onda trose. Uz to moraju da ga plate nazad sa poprilicnom kamatom.
Ja se trenutno slazem vise sa AMI. Bankari su vecsvo zlato kupili. Zasto da im se ide na ruku.
.jpg)
Bolje nije moglo da se napiše, tj. opiše.
Treba uloziti mnogo napora pa da covjek ne postane ravnodusan prema radikalnim mjerama kad se ovako ogole podmukli i prevaranti.
Pitanje je samo, sta cete sada sa tim vidikovcem - do koga se dolazi, preko tudjih stepenica i mnogobrojnih strazara i opasnih prepreka!
Situacija na terenu je sledeca:
Strane banke imaju potrazivanja u iznosu od
$24 milijarde dolara.
Od ove sume, dugovanja po sektorima su
(u milijardama):
$15.533 privatni sektor
$11,134 prekogranicni dug
$5.211 banke
$2,788 javni sektor
$2,440 produzene garancije
$3,530 creditne garancije
Kome Srbija duguje ovoliki novac?
(u milijardama $):
Austrijskim bankama $5,905
Italijanskim bankama $5,228
Nemackim bankama $3,076
Svajcarskim bankama $2,119
Francuskima bankama $1,779
Da li ce se kreditori sloziti da Srbija stampa novac bez pokrica, da bi razvijala svoju privredu na njihovu stetu, uz vrlo moguci skoriji bankrot, jer Srbija ni ovako ne moze da placa kamate na uzete kredite, ukoliko ne podigne BDP za 10% iz godine u godinu...?
Srbija je dovedena do toga da sada mora da moli, jer je neko pametan mislio da ce im uvozni lobi da rijesi strukturne privredne i drzavne probleme.
Cim prodate svoje banke, prodali ste i nezavisnost. banka je svuda dodatni porez na stanovnistvo i privredu. samo u srbiji to ZVANICNO jos nije!
ps. Ko ce to Srbiji da da kredit, ukoliko jednostrano odluce da stampaju novac? Mozda rusija i Kina? Zapadna trzista ce joj biti dugorocno zatvorena!!!
-------------
Detailed tables on provisional locational and consolidated banking statistics at end-September 2009 - BIS Report
http://www.bis.org/statistics/provbstats.pdf
Prilikom posete Benjamina Franklina Engleskoj, zvanićnici Engleske Banke su upitali Franklina kako bi on objasnio novonastali procvat kolonija. On je odgovorio:
Zakon iz 1764. je zabranio kolonijama da izdaju svoj novac i naredio im da sve buduće poreze plaćaju u zlatnom ili srebrnom novcu. U svojoj autobiografiji Franklin je napisao:
Iako su dobili su svoju slobodu, predstoji duga borba da se ona sačuva od međunarodnih bankara koji uporno pokušavaju da proture ideju o Centralnoj Banci koju će oni da kontrolišu. Gouverneur Morris je vodio komitet koji je napisao završni nacrt Ustava. Morris je potpuno razumeo motive bankara i jedan je od autora statuta Banke Severne Amerike tokom revolucije. U pismu koje je napisao James Madisonu, 1787, on otkriva šta se zaista dešava:
1790 godine, za manje od 3 godine otkako je Ustav potpisan, lihvari su opet napali. Novoimenovani ministar finansija i prikriveni instrument bankara, Alexander Hamilton, je predložio zakon Kongresu pozivajući novu privatnu centralnu banku. Lobiranjem i uterivanjem straha, Kongres je 1791 godine usvojio zakon kojom se osnovala Prva Banka Sjedinjenih Država i dato joj pravo na 20 godina. Banka je prodata Kongresu kao način da se uspostavi stabilnost bankarskog sistema i da se eliminiše inflacija koje je bilo tokom revolucije. I šta se desilo? U toku prvih pet godina, Američka Vlada je pozajmila 8.2 miliona dolara od banke. U toku ovog perioda cene su skočile 72%. Jefferson koji je tada bio ministar spoljnih poslova, tužno i razočarano je posmatrao pozajmljivanje, nemoćan da to spreči:
1811 je stavljen zakon pred Kongres da bi se obnovio Zakon Američke Banke. Rasprava se zaoštravala i predstavnici iz Penslvanije i Virdžinije su predložili rezoluciju Kongresu da se banka ukine. Tadašnji novinarski kor je otvoreno napao banku nazivajući ih: velika prevara, lešinari, zmije. Kongresmen po imenu P.B. Porter je napao banku, rekao je ako se obnovi Povelja Banke onda će Kongres:
Perspektiva banke nije bila dobra. Neki autori čak trvde da je Nathan Rothschild upozorio Ameriku da će se naći upletena u "najrazornijem ratu" ako se ne obnovi Zakon. Kad se slegla prašina, zakon je bio odbijen jednim glasom više. Tada je u Beloj Kući već bio četvrti predsednik James Madison koji je bio čvrst protivnik Banke.
1816 godine je američki Kongres usvojio zakon koji je opet dozvolio drugu privatnu centralnu banku - Druga Banka SAD-a. Naravno vladin udeo ministarstvo finansija je platilo unapred.
Onda je preko "magije" delimičnih rezervi ovo pretvoreno u pozajmice date privatnim investitorima koji su otkupili ostalih 80% akcija. Kao i pre, glavni akcionari su ostali tajanstveni.
Posle 12 godina manipulacije ekonomijom SAD-a koju je sprovodila Druga Banka SAD-a, Američkom narodu je bilo dosta. Protivnici banke su kandidovali gordog Senatora iz Tenesija, Andrewa Jacksona, heroja bitke kod New Orleansa, u trci za predsednika. Lihvari su bili iznenađeni i užasnuti kad je Jackson utrčao u Kancelariju 1828. Jackson je bio odlučan da ubije banku prvom prilikom i nije gubio vreme u tom cilju. Jula 1832 Kongres nije mogao da poništi Jacksonov veto na obnavljanje licence.
Njegov slogan u kampanji za drugi mandate je bio "Sa Jacksonom i bez Banke!" Jackson je ubedljivo pobedio Novembra 1832. Bez obzira što je pobedio, Jackson je znao da je ova bitka tek početak. Govorio je:
Njena glava, Nicholas Biddle je u arogantno zapretio depresijom, povlačenjem novca iz opticaja, ako se ne obnovi licenca banke:
Delove ove jako sažete monetarne istorije imate na: Komentar dana\ Španija ne može da se plati, Ekonomska politika\Neoliberalni koreni svetske ekonomske...
Srbija treba ove godine da vrati ili reprogramira $5,776 milijardi, a iduce godine pristize jos $1,368 milijardi. U trecoj treba pronaci jos $6,986 milijardi.
Zasto onda odmah ne podici revoluciju, umjesto sto gubite vrijeme i majcicu Srbiju prinudjavate da vrati ovoliki novac da bi vi tek poslije dizali BUNU?
Ajde pozurite malo, da svi imamo od te vase bune neke koristi!
Strasno!
Vuk Draskovic
Kako monetarna politika moze da rijesi ovakve probleme? Zasto je Srbima uvijek neko sa strane kriv, a nikad nas PETOKOLONAS, koji je napravio ovaj haos da mogu on i njegovi direktni poslodavci lakse da kradu narod i drzavu - i sve to sa prefiksom i pridjevom SRPSKI?
Ne, ne, molim vas! Za sve je kriv "guverner"!
Iako je GRESKA SISTEMSKA, bilo da se radi o srpskim politicarima, privrednicima ili finansijerima?!
"Garbage In, Garbage Out!"
Sukob naroda protiv elite u postmodernom drustvu prerasta u konflikt potrosaca/kupca i vlasnika/akcionara.
Ali, bolje je i zahvalnije vrishtati na guvernera CB-a, nego na one koji su ga tamo postavili, zadrzali i odrzali sve ove godine, i koji ce i ubuduce da ga biraju - srpski tajkuni: Miskovic, Drakulic, Kostic, Beko...
Zasto?
A Vis-à-vis all sectors
B Vis-à-vis the non-bank sector
Table 6A: External positions of reporting banks
A Vis-à-vis all sectors
Assets
9,383 (dec. 2007) 11,658 (dec. 2008) 11,360 (jun 2009) 12,341 (sept. 2009)
2,273 (2007) 1,592 (2008) 165 (4Q 2008) –777 (1Q 2009) 385 (2Q 2009) 577 (3Q 2009)
Liabilities
6,573 (dec. 2007) 3,190 (dec. 2008) 2,379 (jun 2009) 3,119 (sept. 2009)
3,825 (2007) –3,449 (2008) –1,344 (4Q 2008) –767 (1Q 2009) –45 (2Q 2009) 661 (3Q 2009)
B Vis-à-vis the non-bank sector
Assets
Serbia 5,622 (dec 2007) 6,665 (dec 2008) 6,713 (jun 2009) 6,858 (sept 2009)
2,533 (2007) 585 (2008) –255 94Q 2008) –129 (1Q 2009) 91 (2Q 2009) –87 (3Q 2009)
Liabilities
867 (dec 2007) 1,067 (dec 2008) 932 (jun 2009) 964 (sept 2009) 537 (2007)
113 (2008) –36 (4Q 2008) –97 (1Q 2009) –43 (2Q 2009) 3 (3Q 2009)
7 External loans and deposits of reporting banks vis-à-vis individual countries
A Vis-à-vis all sectors:
Loans
7,229 (dec 2007) 9,150 (dec 2008) 8,931 (jun 2009) 9,677 (sept 2009) 1,243 (2007)
1,145 (2008) 194 (4Q 2008) –429 (1Q 2009) 119 (2Q 2009) 411 (3Q 2009)
Deposits
6,570 (dec 2007) 3,190 (dec 2008) 2,379 (jun 2009) 3,112 (sept 2009) 3,825 (2007)
–3,447 (2008) –1,342 (4Q 2008) –767 (1Q 2009) –45 (2Q 2009) 654 (3Q 2009)
B Vis-à-vis the non-bank sector
Loans
5,417 (dec 2007) 6,524 (dec 2008) 6,296 (jun 2009) 6,227 (sept 2009) 2,408 (2007)
652 (2008) –240 (4Q 2008) –132 (1Q 2009) –171 (2Q 2009) –287 (3Q 2009)
Deposits
867 (dec 2007) 1,067 (dec 2008) 932 (jun 2009) 963 (sept 2009) 537 (2007) 113 (2008) –34 (4Q 2008) –97 (1Q 2009) –43 (2Q 2009) 2 (3Q 2009)
http://www.bis.org/statistics/provbstats.pdf
------
Iz podataka se jasno vidi da kapital bjezi iz Srbije, da je zaduzenost stanovnistva i privrede sve veca a stednja sve manja.
Sad treba ove informacije učiniti dostupnim što širem krugu ljudi dok se ne stvori kritična masa, a to je nekih 3-5% osvešćene populacije. Niko posle taj proces ne može zaustaviti. Internet je ubedljivo najbrži način i prednost koju su prethodne generacije mogle samo da sanjaju, a tu su naravno i živa reč, štampani materijali i sl. Treba biti uporan i odlučan, a onda ni rezultati neće izostati.
@Marinko Ivković,
Slažem se oko promene vlasti i da se ne smemo više zaduživati, ali nije potrebno uvođenje novog dinara i promena pariteta. Ništa time ne biste postigli, jer to su samo kozmetičke, administrativne mere. Potrebno je očuvati (stabilizovati) kupovnu moć sadašnjeg dinara, a povećati realne plate i primanja. To se postiže uporednim povećanjem domaće proizvodnje i dinarske mase. Uslov za to je monetarna reforma i emitovanje svežeg novca i kredita od strane države u produktivne svrhe. Drugim rečima, pokriće za dinar su roba i usluge koje proizvodimo u Srbiji, a ne zlato ili devizne rezerve kako se često pogrešno veruje.
Problem otplate postojećih dugova se rešava uvođenjem moratorijuma najmanje u trajanju globalne ekonomske krize za koju Srbija svakako nije odgovorna. To isto je nedavno uradio Island nakon održanog referenduma.
Ne znam samo o kojoj "šteti" govoriš, kada su i devizni krediti takođe kreirani iz ničega uz nulte troškove. Niko se na zapadu nije odrekao svoje štednje, pa je dao Srbima ili Grcima da se malo luksuziraju. Istina je da smo mi za te pare kupovali inostranu robu i usluge i da bi po tom osnovu trebali vratiti makar glavnicu, ali pošto su Vlade tih zemalja učestvovale u bombardovanju Srbije, te dugove bi realno trebalo prebiti sa našim potraživanjima prema tim razbojnicima. Koliko je to izvodljivo je drugo pitanje, ali me iritira ta priča o nekakvoj šteti koju bankari navodno trpe.
Srbija ne bi emitovala novac bez pokrića, naprotiv, jer kada se svež novac usmeri u pokretanje nove ili proširenje postojeće proizvodnje, on ima pokriće u robi i uslugama. Danas to nije slučaj, jer privatne banke krivotvore kredite iz ničega i upumpavaju ih velikim delom kroz krajnju potrošnju (dakle na pogrešnoj strani reprodukcionog ciklusa), a posle još ubiraju i kamatu i stvaraju veštačku nelikvidnost u sistemu.
“Postoji samo dva načina da se porobi neka nacija, jedno je uz pomoć mača a drugo uz pomoć duga.” – John Adams, drugi Predsednik SAD, jedan od autora Ustava.
“Ja iskreno verujem da su bankarske institucije opasnije po našu slobodu nego stajaće vojske. Moć izdavanja novca bi trebalo oduzeti bankama i vratiti narodu kome prirodno i pripada.” - Thomas Jefferson, jedan od autora američkog Ustava.
“Istorija beleži da su lihvari koristili svaku formu zloupotrebe, spletke, prevare i nasilja kako bi održavali kontrolu Vlade preko kontrole izdavanja novca.” - James Madison, jedan od autora američkog Ustava.
Napoleon je isto tako žestoko proganjao "finansijere“. Nije verovao tek otvorenoj Banci Francuske. Otplatio je sve dugove koje je predhodna Vlada imala. Njegov gnev je uzrokovan saznanjem da su bankari finansirali njegove pohode ali i ratne napore njegovih neprijatelja. Rat je za njih najbolji generator duga.
“Ruka koja daje je iznad ruke koja uzima. Novac nema otadžbinu, finansijeri nemaju osećaj patriotizma i osećaj pristojnosti, njihov jedini smisao je samo rast.” - Napoleon.
U Americi od 1764 do 1913 godine (kada su formirane Federalne Rezerve), 8 puta je dolazilo do promene moći oko štampanja novca. Bio je to žestok i prikriveni sukob oko čega se poveo i građanski rat. Opisao sam ovo u: Komentar dana\ Španija ne može da se plati.
Početkom 20 veka, ljudi kao što su J.P. Morgan, poveli su do tada najveći napad. Još jedna finalna panika je bila neophodna da bi se privukla pažnja nacije o navodnoj potrebi za Centralnom bankom. Obrazloženje je trebalo biti "Da se samo sa centralnom bankom mogu izbeći slomovi banaka."
To je bio nečuven predlog, mnogo gori nego bankarstvo sa delimičnom rezervom. Kongres je odobrio predlog. Morgan je odštampao $200 miliona dolara bez pokrića. To je bio privatan novac kojim je kupovao stvari i plaćao usluge, jedan deo je poslao svojim filijalama da ga pozajmljuju sa kamatom. Njegov plan je uspeo. Uskoro je narod povratio poverenje u novac i prestao da zaobilazi svoju valutu. Ali kao rezultat, bankarska moć se samo jače utvrdila u samo par velikih banaka. Tokom 1908 godine panika se završila i Morgan je pozdravljen kao heroj od čoveka po imenu Woodrow Wilson. Kongresmen Charles Lindbergh je kasnije objasnio da je panika iz 1907 godine bila samo obična prevara:
“Oni koji nisu bili naklonjeni "Trustu $" su bili istisnuti iz posla, ljudi su bili preplašeni da traže promene monetarnih zakona koje bi Trust postavio”
Od kako je donesen Zakon o Bankarstvu iz 1863, lihvari su uspeli da naprave seriju uspona i padova. Svrha ovog nije bilo samo da se "ošiša" Američki narod, već da kasnije tvrde da je bankarski sistem vrlo nestabilan ako se ne utvrdi Centralnom Bankom. Tokom prvih 10 godina novog veka, 70% ulaganja u korporacije je dolazilo od profita. Drugim rečima američka industrija je postajala nezavisna u odnosu na lihvare - taj trend se morao zaustaviti. Finansijski tajkuni su se tajno sastali na ostrvu Jekyll i skrojili plan centralizacije sistema. Knjiga: Stvor sa Ostrva Džekil – govori o tome. Kongresmen Ron Paul je pozdravlja.
"Ljudi koji su vladali Demokratskom Strankom su obećali ljudima da ako dođu na vlast, neće biti Centralne Banke dok oni budu na vlasti. 13 meseci kasnije obećanje je prekršeno. Wilsonova administracija koja je bila pod upravom Pukovnika House-a i njegovih kobnih ljudi sa Wall Streeta osnovala je u ovoj slobodnoj zemlji jednu trulu monarhističku instituciju - "Kraljevsku Banku", koja će nas kontrolisati od vrha do dna, koja će nas porobiti od kolevke do groba"
Uprkos optužbama za obmanu i korupciju, zakon je napokon proguran u Senatu 22 Dec. 1913 i to kad je većina Senatora napustilo grad za praznike. Bili su uveravani od strane njihovog rukovodstva da se ništa neće usvajati do posle Božića 25 Decembra. Na dan kad je zakon usvojen Kongresmen Lindbergh je proročki upozorio:
"Ovaj zakon uspostavlja najveći trust na svetu. Kad Predsednik potpiše ovaj zakon, nevidljiva Vlada monetarne moći će biti legalizovana. Narod to možda neće odmah znati, ali dan ponora je samo pomeren za koju godinu. Najgori kriminalni zakon u istoriji je donesen ovim bankarskim zakonom"
Tokom 20-ih Centralna Banka je kreirala balon koji će da posluži za najveću pljačku veka – Velika Depresija. Goldman Sacks i J.P. Morgan su dva insajdera koji su igrali ključnu ulogu u opozivu Margin Loans pozajmica tokom kraha berze 1929. Godinama su puštali halapljivi narod da što više “proguta” njihovih toksičnih pozajmica, vrebajući dobar momenat da što veći ulov izvuku.
"Ovo nije bio slučajan dogadjaj. Medjunarodni bankari su tražili način da nas dovedu u poziciju očajanja kako bi se onda oni pojavili kao gospodari svih nas". – Kongresmen Louis McFadden.
Naravno, ali ne samo vas nego i celog sveta.
„Imaćemo svetsku Vladu, svidelo nam se ili ne. Jedino pitanje je da li će biti uspostavljena osvajanjem ili pristankom.“ - Paul Warburg, arhitekta Federalnih Rezervi.
Isto tako, lepo napisano Vladimire. Ima tu jos puno ali za pocetak je dosta.
Pravo stvaranja/kreiranja novca je pravo drzave i njenih gradjana i nikada nebih trebalo da bude u privatnim rukama. To je najveci problem drustva ne samo u Srbiji nego i u celom svetu. Bez tog prava internacionalna bankarska mafija bi bila znatno oslabljena. Svi ostali problemi su sekundarni - SVI!!!
Postoji znacajan broj ljudi koji se bori za to pravo. Nije lako.
Ron Paul - Trenutno preti US centralnoj (privatnoj) banci sa prvim otvaranjem racuna na uvid od 1913e. Uuuu :)
http://www.ronpaul.com/
AMI - Odlicna knjiga i odlican plan.
http://www.monetary.org/
Razlika izmedju ova dva je ta sto Ron se zalaze za vracanje na zlatni standard a AMI za razvojne drzavne banke koje stvaraju novac tako sto ga trose u opticaj a ne kao sada, pozajmljuju od privatnih banaka i onda trose. Uz to moraju da ga plate nazad sa poprilicnom kamatom.
Ja se trenutno slazem vise sa AMI. Bankari su vecsvo zlato kupili. Zasto da im se ide na ruku.